Čitateljka Bebca podelila je stres i šok koji je doživela kada je upala u depresiju posle porođaja
Zapanjena sam i u takvom šoku da prosto ne znam odakle da počnem. Porodila sam se prirodnim putem, bez epidurala i to veoma brzo. I bebac i ja smo bili odlično. Malo smo se duže zadržali u bolnici zbog nepažnje babica u porodilištu. Zamislite molim vas, rekle su da je moj dečkić od tri dana čupnuo štipaljku koja mu je držala pupčani patrljak na mestu! Kako beba to može, pojma nemam…
Sve je bilo u redu do dana kada sam žarko poželela da svoje tronedeljno dete iz sve snage tresnem od zid zato što mu, kako se kasnije ispostavilo, nije odgovarala formula pa je plakao ceo dan. Taj osećaj nikad neću zaboraviti. Ostavio me je bez daha. Nemoćnu i uplašenu. Kada me je želja prošla, na brzinu sam se organizovala da ga moj otac pričuva dok ja odem kod psihologa. Posle kraćeg razgovora me je poslala kod psihijatra. Sa sumnjom koja se istog dana, pola sata od mog dolaska u bolnicu, ispostavila kao istinita. Postporođajna depresija.
Ne umem da opišem olakšanje i šok koji su me prikovali za tu stolicu. Jedino čega se sećam je strah od sebe: „Kako ću sad da brinem oko deteta? Pa zaboga, mogla bih nešto da mu uradim!!!“ Tu večer dete je spavalo kod mojih… Sutradan je muž uzeo bolovanje jer, po naredbi doktorke, nisu smeli da me ostave nasamo sa detetom. Ni sekundu. O tome sam sa malo kim smela da pričam, iz straha od osude. Plašim se da, ko to nije dožoveo i proživeo, ne može da razume.
Sada, tri meseca od dijagnoze i terapije najslabijim antidepresivom i sedativom koji se da naći u apotekama, ja sam opet „rotvajler-mama“ iz porodilišta. Moj sin mi je najjači izgovor da ne potomem do dna na kom sam, verujem, bila kada sam poželela da ga povredim.
Moj spasilac je sada u petom mesecu i obožava da mu se čita. To i meni pomaže jer onda mogu da se usredsredim na ono što najbolje umem : da budem najbolja mama mom sinu. Sada mi je jedino to cilj.
Voli te, Depresivna Mama
Preuzeto sa www.bebac.com
Trudnoća, beba i dete 