Kako to izgleda kada bebu konačnu donesete kući, šta vas čeka i kako se izboriti sa dojenjem, plačem i konstantnim umorom?
Donosimo vam tekst mame Marine koja na svom blogu ‘Mama zna najbolje (i tata)!’ posvećen roditeljima koji imaju smisla za humor i ne stide se da priznaju da nisu savršeni. Kad sam pre nekoliko godina otkrila da sam u drugom stanju, štreberka kakva jesam – moja prva destinacija bila je knjižara.
Pročitala sam, paaaa, dosta toga. Uvek sam bila sjajna u projektima, istraživanju i pripremi terena. Mazala sam se kremicama protiv strija, vežbala uz DVD s trudničkim vežbama i redovno išla na preglede. I suprug je učestvovao. Možda mu to nije bilo na vrhu liste prioriteta, ali žena u kojoj luduju trudnički hormoni se ne odbija, halo!
Tako smo zajedno otišli na kurs u domu zdravlja gde su nam pokazali kako treba disati na porođaju, uz pomoć lutke demonstrirali su nam kako se beba drži i kupa. Onda smo bili i na kursu o dojenju gde su nam rekli zašto je dojenje tako sjajno i pokazali par položaja. A onda je došao porođaj. I dete.
I tako smo se nekoliko dana nakon povratka kući našli u situaciji da od ponoći do negde šest ujutro pokušavamo da smirimo našu devojčicu čiji su decibeli uspešno probijali zvučne zidove u stanu. Uz to me bolela rana od epiziotomije, na grudima nabreklim od mleka stvorile su se strije što s obzirom na njihovu veličinu (ili da kažem manjinu?!) smatram vrhunskim primerom prisutnosti Marfijevog zakona u svakodnevnom životu.
Uglavnom, u tim trenucima mi je samo prolazilo kroz glavu – Zašto mi niko nije rekao da bi to moglo i ovako da izgleda?!!! Zašto je u svim knjigama sve divno i krasno?!! I lagano?!
Zato evo nekoliko stvari koje bih voljela da su meni rekli o porođaju i onome što dolazi nakon toga, a koje bih volela da je meni neko rekao. Zato evo nekoliko stvari koje bih voljela da su meni rekli o porođaju i onome što dolazi nakon toga, a koje bih voljela da je meni netko rekao.
1.Ono što nisam znala, ali sam iskusila u punom sjaju – jeste hrpa ludačkih kontrakcija koje su se spojile u jednu veliku, neprestanu kontrakciju koja je trajala nekoliko sati. Zato pitajte lekare je li to uistinu neophodno nužno i ako jeste, razmislite o tome da uzmete nešto protiv bolova.
2. Nakon porođaja verovatno ćete izgubiti svaki osećaj stida. U nekim situacijama i dostojanstva. I to je posve normalno. Kod prvog tuširanja nakon porođaja pomoći će vam sestra. Onako ranjivi i umorni, ne brinite kako izgledate. Sve su to one već videle i tu su da vam olakšaju.
3.Zbog rane od epiziotomije možda ćete se, kao ja, malo bojati prvog odlaska na wc. Nema razloga za to. Šavovi neće popucati. Zamolite sestru da vam da čepić ili pojedite malo sušenih kajsija ili šljiva. I budite blizu wc-a, jer deluje. Stvarno deluje! ahahha
4. Dojenje zna biti teško, naporno i zahtevno. I apsolutno je vredno truda, ali ja bih volela da mi je neto rekao pre kako sve to može izgledati – ogromne grudi, masiranje čvorova, spavanje s hladnim oblogama i kupusom… Jer da mi je neko to rekao, znala bih šta me čeka. O dobrobitima dojenja sve se zna, ono je najbolje i najprirodnije, ali je veština koja se mora naučiti. Zna vam potrošiti i zadnji atom energije, ali nakon nekoliko nedečlja je mnogo lakše.
5. Netko će vam doći u posetu, uzeti vaš vrišteći mali paketić i smiriti ga za trenutak. To ne znači da ste vi i suprug loši roditelji – to se zove efekt druge osobe. Bake, tete, prijateljice nisu ceo dan u tome, nisu upravo prošle porođaj i najveću promenu u životu koja se vama upravo dogodila. Zato su smireniji i odmorniji od vas. Da su ceo dan i noć sa zahtevnom bebicom – ne bilo tog efekta.
6. Ponekad ćete se osećati kao da je sve to preteško, naporno, prezahtevno za vas. To je normalno i u redu i ne znači da ne volite svoje dete. Dobiti dete, posebno prvi put je zaista u mnogim slučajevima i teško i naporno i zahtevno. Deca su različita. Neka su mirna, stalno. Druga su, plačljiva i žele da se nose. Isto stalno. Bebe koje ne spavaju i ne ponašaju se kao one iz reklama – nisu znak da ste vi loši roditelji. Većina roditelja u nekom trenutku pomisli da nešto radi pogrešno – to je znak da vam je stalo.
7. Ljudi koji će u vama buditi osećaj da niste dobri u brizi za svoje dete – neka ne dolaze u vaš dom prvih nekoliko nedelja.
8. Družite se s drugim mamama. Prošetajte do parkića u kvartu, raspitajte se postoji li grupa za podršku dojenju u blizini. Razgovor s drugim mamama i tatama bit će vam dobar izvor informacija, saveta i podrške. Lakše je kad znate da ne prolazite sve to samo vi.
9. Naspavaćete se opet. Možda se nećete izležavati do podne, ali naspavaćete se jednom ponovo.
10. Onaj osjećaj kao da više nikada nećete imati ni trenutka samo za sebe ili supruga… Pripremite se da će neko vreme vaša mala bebica biti apsolutni gospodar vašeg vremena i prihvatite to. Kad malo poraste, uvek će ga moći pričuvati bake, dede, tetke, a vi ćete imati vremena za sve što želite.
Preuzeto sa www.bebac.com
Trudnoća, beba i dete 