Savršeni i dovoljno dobri roditelji

Ma koliko se trudili, činili sve što mislite da je najbolje – najviše što u roditeljstvu možete postići jeste da budete dovoljno dobar roditelj. Naime, savršeni roditelji uopšte ne postoje.

Na sreću, ne samo da ne možemo biti savršeni roditelji, već to našoj deci nije ni potrebno. Kada deca znaju da mi imamo svoje mane i vrline, svoje slabosti, nervoze, promašaje… to i njima daje slobodu da budu takvi kakvi jesu, tada ni oni nemaju potrebu da glume svoju savršenost da bi nam se više dopadali.

Svojoj  deci ste itekako dobri ako ste “normalni”, zdravi, posvećeni, ako ih volite i ako pokušavate da naučite kako da budete  još bolji.

Međutim, nije dovoljno da ste roditelj pa da budete dobar roditelj. Roditeljstvo se uči a želja da to učite jeste prvi uslov da postanete dobar roditelj. Pođite od svojih sećanja.Pamtite li svoje roditelje? Da li vam se iz današnje perspektive čini da su bili dobri ili loši roditelji? Šta ih je učinilo, kakve vaspitne metode su koristili pa ih posmatrate kao dobre ili loše? Da li želite da ponavljate njihov pristup na svojoj deci? Da li učite iz njihovih grešaka? Možete li da im oprostite? Da li ih sada, kad i sami imate dete, bolje razumete? Možete li na osnovu njihovog vaspitavanja vas i vašeg pokušaja vaspitavanja svoje dece da zaključite šta je to dobar roditelj?

Pre svega:

• Dobar roditelj se ne rađa. Dobar roditelj se postaje.

• Dobar roditelj ne mora da bude dosledan u svakom trenutku. (bilo bi lepo, ali nije moguće biti dosledan 24 h na dan, doživotno)

• Dobar roditelj poštuje detetove potrebe. On zna da su njihove potrebe ponekad različite, ponekad slične, ponekad zajedničke.

• Dobar roditelj se ne uznemirava povremenom dečjom agresivnošću. On razume da dete može da ima i pozitivna i negativna osećanja prema njemu.

• Dobar roditelj se ne oseća ugroženim dečjom individualnošću i nezavisnošću. Naprotiv, on je na to ponosan.

• Dobar roditelj ume da sluša i pruži podršku. On ume da govori i ružne istine, ali na način koji dete ne ponižava i ne vređa..

• Dobar roditelj ume da dete zagrli i prizna koliko ga voli. On svoje dete poznaje i prepoznaje njegove različite emocije, potrebe i želje.

• Konačno, dobar roditelj stalno pokušava da bude još bolji. On ne želi i ne glumi da je savršen, ali se stalno trudi da bude što bolji dobar roditelj.

• Dobar roditelj zna i oseća da je njegova dužnost da svom detetu obezbedi koren (osećanje pripadnosti, topline, podrške i sigurnosti u sopstvenom domu i porodici) ali i krila (osećanje da može da odleti, istražuje, upoznaje, rizikuje, gubi i pobeđuje u spoljnjem svetu).

 

Auotor: Jelena Holcer, pedagog / stručni saradnik portala MamaiBeba.rs

Kašalj u dečijem uzrastu

Svi ljudi, deca i odrasli, bar nekoliko puta tokom dana se zakašlju. Kašalj je široko rasprostranjeni fenomen, naročito u predškolskom uzrastu, pa izaziva veliku pažnju roditelja i zdravstvenih radnika. Zato je važno upoznati se sa njegovim oblicima, mogućim uzrocima, načinima lečenja i prevencije.

Kašalj je naglo, eksplozivno izdisanje, pri čemu brzo strujanje vazduha ponese nakupljeni sadržaj sa sluznice disajnih puteva prema ustima. Kašalj je najčešće refleksni odgovor koji nastaje nadražajem receptora za kašalj koji su smešteni u sluznici ždrela, grkljana, dušnika, bronhija i manjim delom u manjim bronhijalnim ograncima. Nadražaj na kašalj mogu izazvati strana tela, čestice prašine, nestabilne hemijske supstance, promene u temperaturi i, kod dece najčešće, nakupljanje sekreta koji nastaje zbog alergije ili upale na sluznici disajnih puteva.

Pohađanje kolektiva – česti uzrok prehlada i kašlja

Oko 80% poseta pedijatru se dešava zbog upala disajnih puteva i popratnog kašlja. Pri tome, na oko 2/3 pregleda roditelji dovode decu koja pohađaju kolektiv. Reč je o značajnom javnozdravstvenom problemu – kako sa strane roditeljske brige tako i sa strane sistema zdravstvene zaštite. Obzirom na učestalost kašlja kod dece koja pohađaju kolektiv ova se tema nalazi na samom početku teksta.

Zapušen nos kod beba i dece

Nos ili nosna šupljina nije samo prostor za vazdušni put do pluća i nazad, već je sastavni deo sistema za disanje, za govor i za čulo ukusa. Sve ove funkcije zavise od pravilnog nosnog disanja.

Na samom ulasku u nosnu šupljinu nalaze se dlačice koje zaustavljaju nepoželjne krupnije čestice, a sluznica nosa ima zadatak da prečišćava vazduh. Prolazeći ovim putem, vazduh se zagreva na temp. 31 do 37 stepeni C.

Nije teško zamisliti da svaki poremećaj na ovom vazdušnom putu izaziva određene neprijatnosti, pa i bolest.

Deca svih uzrasta često imaju problem sa zapušenim nosićem, neka ređe, a neka veoma, veoma često. Uzrok zapušenog nosića je svakako sekret koji se „proizvodi“ iz sluzokože nosa kao odgovor na različite nadražaje. Moglo bi se reći da je „neprijatelj“ zadržan na samoj ulaznoj „kapiji“, jer je nosić unutra obložen trepljicama koje zadržavaju nepoželjne čestice.

Zapaljenska oboljenja disajnih puteva kod dece predškolskog uzrasta

Preuzeto sa www.salveopharma.rs

Zapaljenja disajnih puteva u dečijim kolektivima

Bez obzira na stepen ekonomskog razvoja određenog društva, boravak u dečijim kolektivima je sigurno povezan sa povećanom učestalosti infektivnih bolesti. A kako bi se uspostavio nadzor nad tim bolestima, koje su univerzalna pojava, valja upoznati njihove osnovne uzročnike. U našoj zemlji se beleži povećana učestalost akutnih respiratornih infekcija (virusnih i bakterijskih), a u pojedinim sredinama i u određenim razdobljima teškoće stvaraju i crevne infektivne bolesti, kožne infekcije, kao i intestinalne parazitarne bolesti. Akutne respiratorne bolesti vodeći su problem u predškolskim ustanovama, kako kod nas tako i u svetu, pa im treba posvetiti posebnu pažnju. Nakon što dete krene u predškolsku ustanovu, uobičajeno se javljaju gotovo neprekidno curenje iz nosa i kašalj. Sekret može biti vodenast ili gust – bistar ili obojen. Kašalj je obično produktivan (vlažan) i javlja se zbog ceđenja sekreta niz zadnji zid ždrela u dušnik i bronhije. Uz gornje disajne puteve, infekcija delimično zahvata i sluznicu dušnika i bronhija. Opšte stanje deteta uglavnom je dobro, nema povišenu temperaturu, a nisu previše poremećeni ni san ni ishrana. U toj fazi bolesti reč je o bakterijskoj infekciji gornjih disajnih puteva, a u brisu nosa ili ždrela mogu se pronaći sledeće bakterije: hemofilus influence (Haemophilus influenzae), pneumokok (Streptococcus pneumoniae), branhamela kataralis (Branchamella catarrhalis) i zlatni stafilokok (Staphylococcus aureus). One se javljaju zbog nedostataka specifičnih antitela, koja nas brane od bakterija koje imaju kapsulu. Naime, još nezreo imunološki sistem ne stvara dovoljnu količinu antitela koja deluju tako što se vezuju na omotač bakterije i razore je. Prosečno se tek nakon pete godine života stvara dovoljna količina antitela koji mogu pružiti zaštitu. I upravo je to razlog zašto su sva mlađa predškolska deca osetljiva na te bakterije, koje su neizbežne u kolektivima u kojima boravi veći broj dece istog uzrasta.

Novom Sadu nepotrebne trudnice!?

Gradsko saobraćajno preduzeće je na preporuku prvog čoveka Novog Sada Igora Pavličića donelo odluku o 18 kategorija ljudi koji će imati pravo na besplatne autobuske karte u narednoj godini.

Neverovatno je da trudnicama nije omogućeno ovo pravo, a važno je da to isto
pravo imaju odbornici skupštine grada i svi mogući inspektori (valjda je
njima teže nego trudnicama).

Isto tako ne bi smela biti diskriminisana deca oštećenog sluha koja
NE pohađaju školu "Jovan Popović", kao ni deca koja su lako i umereno
mentalno ometena a NE pohađaju školu za osnovno i srednje obrazovanje
"Milan Petrović". Kakva je razlika između dece koja pohađaju te škole
i dece koja pohađaju druge škole? A pričamo kao o nekoj inkluziji gde
bi deca sa invaliditetom trebala pohađati redovne škole!

U gradskom i prigradskom saobraćaju bez nadoknade će se voziti:

1.deca do šest godina,

2. slepa i slabovida lica,

3. paraplegičari, distrofičari i lica srodnih oboljenja,